Gradić fest
Ћир
Istorija

Ignjat Pavlas – velikan Fruške gore

Next
Expand
History - Ignjat Pavlas – velikan Fruške gore

Dr Ignjat Pavlas bio je i predsednik prve planinarske organizacije u Novom Sadu i Vojvodini, osnovane 6. maja 1924. godine na Masnoj Ćupi, kod istoimenog izvora u blizini Bukovca. Organizacija je dobila naziv „Planinarsko društvo Fruške gore” (današnji Železničar). Društvo je bilo je izuzetno aktivno. Izgradili su dva planinarska doma 1926. na Zmajevcu i 1927. na Osovlju. Izradili kartu Fruške gore u razmeri 1 : 75000, štampali reklamno propagadne brošure, razglednice. Obeležili su preko 300 km staza na Fruškoj gori. Pavlas je bio i predsednik Sokolskog društva Bačke župe i zaslužan je za izgradnju Sokolskog doma u Novom Sadu (zgrada Pozorišta mladih).

Ignjat Pavlas rođen je 1887. u Donjem Miholjcu. Završio je Srpsku veliku pravoslavnu gimnaziju u Novom Sadu, a zatim studirao prava u Zagrebu i Budimpešti, gde je 1912. stekao akademsku titulu doktora prava.

Advokat, veliki rodoljub i istaknuti političar tokom i nakon Prvog svetskog rata, jedan je od glavnih aktera za pripajanje Vojvodine Srbiji. U njegovoj kući u Železničkoj 10 u Novom Sadu osnovan je Srpski narodni odbor, koji je doneo odluku o osnivanju Velike narodne skupštine Srba, Bunjevaca i drugih Slovena, kojom će 25. novembra 1918. predsedavati dr Ignjat Pavlas. Skupština je proglasila pripajanje Banata, Bačke i Baranje Srbiji.

Ubrzo posle toga, zbog političkih nesuglasica se časno povlači iz politike i okreće zdravlju i prirodi. Na mesto predsednika veslačkog kluba Danubius dolazi 1921. i na toj poziciji će ostati sve do 1938. Za vreme njegovog upravljanja klub će raspolagati boljom opremom i imati velikih uspeha.

Poslednji politički govor održao je marta 1941. uoči fašističke okupacije. Podržao je sokole koji su tada predvodili demonstracije u Novom Sadu protiv trojnog pakta. Zajedno sa suprugom Olgom streljan je 23. januara 1942. godine na novosadskom Štrandu. Čekajući u redu za likvidaciju, Ignjat i Olga su istupili i tražili da ih preko reda sprovedu. Pavlasovi su se sami bacili u ledenu reku držeći se za ruke.

Pošto nije imao groba, planinari su na bezimenom vrhu podigli spomen-piramidu dr Ignjatu Pavlasu i od 26. 11. 2000. drugi po visini vrh (531 m) na Fruškoj gori je dobio naziv Pavlasov čot.

Komentari

Facebook

DISQUS