Komunalne službe ne odlaze u prirodu, molimo vas da vaše smeće ponesete sa sobom. Čuvamo i volimo našu zemlju! Saznaj više.

Kleka (lat. Juniperus communis) je jedina autohtona četinarska vrsta na Fruškoj gori. Pripada porodici čempresa (lat. Cupressaceae), u narodu je još poznata i pod nazivima: borovac, klekovinja, brika. Svi njeni delovi su izuzetno lekoviti, a posebno plodovi. Sakupljaju se od jeseni do zime. Nakon što se plodovi sakupe, suše se u tankom sloju na suvom i prozračnom mestu. Kleka se koristi i kao začin u jelima, Skandinavci je koriste za aromatizaciju piva. U našim krajevima je poznata rakija klekovača.

Raste kao grm, visine od 0,5–7 m, u nekim slučajevima može da naraste i do 12 m. Listovi su igličasti, stoje po tri u pršljenu. Mladi listovi su svetlozelene boje, posle potamne, sa gornje strane lista nalazi se plavkasto-bela crta. Kleka je dvodoma biljka, muški cvetovi su žuti i nalik klasu, dok su ženski cvetovi šišarke, tamnoplave, bobičaste. Cveta od aprila do juna. Plod je crna, modrikastim prahom posuta bobica, dozreva tek sledeće godine u jesen. Plodovi su gorko-slatkog ukusa, dok su iglice gorke i smolaste. Raste na kamenitoj, kraškoj podlozi i osunčanim i suvim mestima.

Tagovi: Drveće