Komunalne službe ne odlaze u prirodu, molimo vas da vaše smeće ponesete sa sobom. Čuvamo i volimo našu zemlju! Saznaj više.

Na Fruškoj gori obitava i divlja guska (Anser anser), najveća siva guska porodice Anser. Ova vrsta je predak pripitomljene domaće guske u Evropi i Severnoj Americi.

Guska je dugačka od 80 - 90 cm. Rep joj je veoma kratak i prema vrhu šiljat i bele boje. Raspon krila joj iznosi od 150 – 160 cm. Teška je oko 5 kg. Ženke su znatno krupnije i teže od mužjaka. Ovu pticu je lako indentifikovati u letu, po bledilu koje vodi do ivice krila.

Divlja guska živi u velikim jatima do nekoliko stotina jedinki, koja se formiraju sa dolaskom jeseni i žive sve do proleća, gde formiraju parove. Pretežno naseljava močvarne predele obrasle visokom travom. Hrane se raznim semenkama, mladom travom, beskičmenjacima, ribljom i žabljom ikrom. Pare se početkom proleća. Guska se gnezdi u visokoj travi, šipražju blizu vode, ili u zemlji u udubljenju gde ženka pravi gnezdo od trave i svog perja. Od marta do aprila jednom godišnje snese od 7 do 10 krupnih jaja, na kojima ženka sedi od 27-29 dana. Životni vek joj je do 8 godina.

Divlja guska ima veliki broj prirodnih neprijatelja, a najčešći su lisice, kune, vidre i mnoge ptice grabljivice. Ona je nekoliko decenija trajno zaštićena vrsta divljači u Srbiji.

Tagovi: Ptice