Komunalne službe ne odlaze u prirodu, molimo vas da vaše smeće ponesete sa sobom. Čuvamo i volimo našu zemlju! Saznaj više.

Bagrem (lat. Robinia pseudoacacia) je listopadno drvo koja pripada rodu Robinia, porodici Fabaceae-mahunarki. U Evropu je unesen u XVII veku iz jugoistočnog dela SAD-a. Raste i na našim prostorima, na Fruškoj gori.

Bagrem se može smatrati invazivnom vrstom. Prilagođava se svakom tipu zemljišta pa se ovom vrstom pošumljavaju goli tereni i tereni poput peščara i bujičnih područja. Veoma je značajan za pčelarstvo. Sa njegovih mirisnih cvetova pčele uzimaju polen i prave ukusan rani med. Bagremov med je svetlo žute boje, blagog prijatnog mirisa i ukusa. Zbog svojih osobina ubraja se u najcenjenije vrste meda. Same pčele dobro i uspešno prezimljuju ako im se osigura zimovanje na bagremovom medu.

Koren bagrema je dobro razvijen. Stablo može da naraste do 25 m, a debljina mu može biti do 50 cm. Kora je tamnosmeđa i izbrazdana. Izdanci su dugi i šiboliki, crvenosmeđi, glatki i sjajni i ravnomerno rebrasti. Na njima su parovi spiralno raspoređenih trouglastih trnova koji su krupni, jaki i zašiljeni. Između dva trna nalaze se pupoljci koji su na taj način skriveni. Lisni ožiljak je mali i nepravilno potkovičastog oblika. Krošnja je prozračna, okruglog ili duguljastog oblika. Listovi su neparno perasto složeni i čini ih 9-12 eliptičnih liski, Sam list je dug 10-30 cm.

Bagrem spada u uskolisne biljke. Cveta od aprila do juna. Cvetovi su u grupama od 15 do 20, formiraju viseće grožđaste cvasti duge do 20 cm. Lepo mirišu i medonosni su. Plod je spljoštena i gola mahuna tamnosmeđe boje. Svi delovi bagrema su otrovni, osim cvetova.

Tagovi: Flora