Komunalne službe ne odlaze u prirodu, molimo vas da vaše smeće ponesete sa sobom. Čuvamo i volimo našu zemlju! Saznaj više.

Divlja svinja (lat. Sus scrofa), poznata i kao evroazijska divlja svinja, je vrsta iz roda svinja (lat. Sus). Divlje svinje su bliski rođaci domaćih svinja (lat. Sus scrofa domestica), žive u čoporima, uglavnom oko vlažnih šuma.

Ovo je krupna divljač koja je veoma brojna i zbog toga je dosta love. Za veliku brojnost zaslužnan je veći broj mladih u leglu i nedostatak prirodnih neprijatelja.

Divlje svinje, Iako po prirodi nisu agresivne, mogu predstavljati opasnost zbog velikih kljova i svoje brzine.

U zavisnosti od godišnjih doba i klime u kojoj žive, težina može da im varira. U nekim područjima koje naseljavaju masa se kreće između 75 i 115 kg kod mužjaka a kod ženki oko 75 kg, dok u vlažnijim i hladnijim područjima mužjaci mogu biti teški od 175-200 kg, a ženke i do 140 kg. Odrasli primerci divljih svinja mogu biti visoki od 90 do 100 cm, a dugački od 120 do 160 cm.

Očnjaci im se dele na donje, sekače i gornje, brusače. U vilici su smešteni tako da se donji uvek preklapaju sa gornjim, i na taj način se oštre.

Krzno im je smeđe boje i dobro se uklapaju u okolinu. Kada se oprase, mladunci imaju karakteristične uzdužne pruge koje ih krase do drugog meseca.
Izuzetno su brzi trkači i dobri plivači. Uglavnom se borave po obodima šuma blizu vodotoka. Vole da se valjaju u blatu, kako bi se osvežile i rešile kožnih parazita.

Za starije primerke karakteristično je da žive usamljeničkim životom i čoporu se priključuju samo u vreme parenja. Mladi veprovi se često motaju oko čopora, ali nikada nisu njegov deo. Ako posmatramo kredo dok se kreće, možemo primetiti da se na čelu kreće najstarija krmača.

Po načinu ishrane spadaju u svaštojede. Pored hrane biljnog porekla, divlje svinje će pojesti i druge životinje koje uspeju da uhvate, a ne prezaju da pojedu i strvinu. Životni vek im je od 20-25 godina.