Komunalne službe ne odlaze u prirodu, molimo vas da vaše smeće ponesete sa sobom. Čuvamo i volimo našu zemlju! Saznaj više.

Insekti koji svetle ne postoje samo u tropskim krajevima. U drugoj polovini juna možemo ih videti i kod nas, naročito na Fruškoj gori. Tople junske večeri nezamislive su bez malih treperavih svetala – to su svici (lat. Lampyridae).

U našoj zemlji žive dve vrste svitaca: Lampiris noctiluca i Lampiris splendidula. Kod obe vrste samo mužjaci imaju krila i lete, a kod Lampiris noctiluca svetli samo ženka. Svici su jedna od porodica insekata kojoj pripada oko 2.000 vrsta. Kod pojedinih vrsta svetleće organe imaju samo ženke, a kod drugih i ženke i mužjaci. Mužjaci su uglavnom krilati, dok su ženke kod nekih vrsta bez krila i podsećaju na larve. U tom slučaju su veće od mužjaka i mogu položiti više jajašca. Pojava živih bića da „proizvode“ svetlost naziva se bioluminescencija.

Zanimljivo je da se svetleći signali šalju radi prepoznavanja i pronalaženja mužjaka i ženki radi parenja. To je njihov „ljubavni zov“. Kod nekih ti signali samo trepere, kod drugih su stalni. Svaka vrsta ima svoj tipičan signal koji se od ostalih razlikuje po dužini i ritmu. Sve vrste svitaca emituju svetlosne signale samo noću, jer danju su preslabi da bi se videli i tako privukli pažnju partnera.

Svici inače žive na svim kontinentina, osim na Antarktiku, i to u rastinju, šumama, livadama, baštama, u tlu i ispod kamenja. Kako su u potrazi za partnerima usmereni na svetlosne signale ženki, sasvim je izvesno da svetlosno „zagađenje“ gradova negativno utiče na ove insekte. U urbanim sredinama se praktično uopšte ne mogu sresti osim u najvećim i najgušćim gradskim parkovima i šumicama sa puno drveća koje zaklanja gradska svetla.

Tagovi: Insekti