Komunalne službe ne odlaze u prirodu, molimo vas da vaše smeće ponesete sa sobom. Čuvamo i volimo našu zemlju! Saznaj više.

Šumsku zajednicu Fruške gore čini i lipa (lat. Tilia), rod koji obuhvata oko 30 vrsta listopadnog drveća u severnoj umerenoj zoni. U našim krajevima rastu bela ili srebrna lipa (Tilia tomentosa), krupnolisna lipa (Tilia platyphyllos) i sitnolisna lipa (Tilia cordata). Još su stari Sloveni živeli u lipovim šumama.

U literaturi se spominje lipa kao sveto slovensko drvo pa se može zaključiti da su Sloveni pre prelaza na hrišćanstvo poštovali božanstvo šume, dakle i dušama su bili povezani sa lipom. Prema predanju vršili su obrede i podnosili žrtve lipi kao božanstvu. Običaj obožavanja lipe zadržao se i kod Slovena koji su napustili staru domovinu pa utiču ogranke lipe u krov svoje kuće ili stana, da je time očuvaju od gromova i požara. Uobičajeno je bilo i verovanje da lipa čuva čoveka od zla i uroka. U lipovim šumama Sloveni su sakupljali med i vosak.

Lipe dosežu visinu od 25 do 30 m, a starost od nekoliko stotina godina. Listovi dvoredi sa dugom peteljkom, većinom srcastog oblika i po obodu testerasto nazubljeni. Cvetovi lipe su mali, hermafroditni, aktinomorfni, petočlani zelenkastožute boje, prijatnog mirisa u štitovima sa zajedničkim priperkom cvasti do pola sraslim sa drškom. Entomofilne, medonosne i anemohorne vrste.

Cvetanje u junu traje 2 do 3 nedelje, a nekad se desi da prođe i za 5 do 6 dana. Plod je orašica. Perikarp čvrst dlakav, go ili bradavičast zavisno od vrste. Lipov cvet se koristi za spravljanje čaja, a drvo se može koristiti za pravljenje igračaka, jer je lagano. Lipov med važi za jedan od najboljih prirodnih lekova.