Komunalne službe ne odlaze u prirodu, molimo vas da vaše smeće ponesete sa sobom. Čuvamo i volimo našu zemlju! Saznaj više.

Zova, zohva ili bazga (lat. Sambucus nigra) je biljka iz porodice Adoxaceae i veoma je lekovita.

Zova je samonikla biljka koja raste kao grm na obroncima šuma, ruševinama, napuštenim i neobradivim njivama i livadama gde ima vlage. Cvetovi ove biljke su sitni, mlečnobeli, jakog i veoma prijatnog mirisa. Iz cvetića se razvijaju sitne zelene bobice koje zrenjem postaju sočne, crveno-crne. Sirove bobice imaju neprijatan ukus, ali je zato kompot sjajan.

Zova cveta od maja do jula. Lišće, kora i koren sakupljaju se u proleće, cvet u junu dok se još sasvim ne rascveta, a bobice se beru pred kraj leta kada potpuno sazru. Spoljašnji, sivi sloj biljke se baca, a koristi se samo unutrašnji, zeleni deo. Nakon branja cvetovi se nižu na konopac ili stavljaju na papir i čuvaju na toplom mestu da bi se što pre osušili i sačuvali žutobelu boju. Ako cvet promeni boju, potamni i postane smeđ, treba ga baciti.

Čaj od zove sjajan je protiv groznice jer stimuliše rad znojnih žlezda, naročito kada se kombinuje s lipom. Osim toga, čaj od zove podstiče lučenje mokraće, leči neuralgiju i išijas, a ukoliko mu se dodaju kamilica, lipa i kora vrbe, ublažava simptome gripa, upale gornjih disajnih puteva i reume. Zova se koriti i u kulinarstvu. Od cvetova se najčešće prave kolačići, a mogu da se prže u ulju ili na maslacu uvaljani u testo za palačinke. Popularan je i zovin sirup kao odlično letnje osveženje.

Tagovi: Medicinal plants