Potpiši peticiju! Za zaštićena područja i naseljena mesta bez kvadova i motora!
Ћир
Intervjui

Nenad Andonov - planinar sa stažom dugim kao Fruškogorski maraton

Next
Expand
Interviews - Nenad Andonov - planinar sa stažom dugim kao Fruškogorski maraton

Komunalne službe ne odlaze u prirodu, molimo vas da vaše smeće ponesete sa sobom. Čuvamo i volimo našu zemlju! Saznaj više.

Pošto nam je 42. Fruškogorski maraton sve bliži, i pored stvari koje će se desiti prvi put, želeli smo da zajedno zavirimo u njegovu bogatu istoriju i upoznamo ga iz malo drugačijeg ugla. 

Verujemo da je najbolji način za to da neko s nama podeli zanimljive priče iz prve ruke, neko s velikim iskustvom, neko poput Nenada Andonova, planinara sa zavidno dugim stažom na Fruškogorskom maratonu.

U svojoj 62. godini, on je istinski veteran FG maratona i odličan sagovornik koji će podeliti sa svima nama kako se ovaj događaj razvijao, zanimljive dogodovštine sa staza, pa čak i kako se uz ovu manifestaciju menjala i priroda.

Uživajte u ovoj šetnji kroz vreme, u pratnji našeg iskusnog vodiča:

Nenade, poštovanje. Recite nam kada je krenula vaša ljubav prema Fruškoj gori, FG maratonu i kako ste krenuli u ovu avanturu koja i dalje traje?

1972. dok sam išao u 2. razred Srednje škole „Primenjenih umetnosti“, živeo sam kao podstanar kod mog velikog prijatelja Momčila Bjelice. Svakog petka ili subote on je sa svojim drugarima spremao cokule, jaknu i obavezne pumparice, za odlazak na Frušku goru ili neku drugu planinu. Pitao sam ih da li mogu da im se pridružim i tako je sve krenulo. Već 1973. godine počeli su prvi kursevi za vodiče izleta i pohoda, a malo kasnije i alpinistički. Od tada sam pohodio Frušku goru skoro svakog vikenda.

Maraton je krenuo 1978. godine i Gradski planinarski savez je podelio deonice i kontrolne tačke. Planinarskom društvu „Penzioner“, kome sam pripadao, dodeljena je deonica Ledinci – Zmajevac i čast mi je bila da markiram taj deo staze sa čika Kalmanom iz PSD „Jugodent“. 

Na prvom maratonu sam učestvovao i trudio se da budem što brži. To mi je donekle uspelo, uz žuljeve i istegnute tetive. Ipak, u danima nakon trke osećao sam veliko zadovoljstvo, jer sam uspeo da savlada celu stazu velikog maratona.

Opreme je bila teška i za današnja high-tech vremena neodgovarajuća. Obavezne su bile duboke cipele, Alpinke, koje su težile bar 3 kg, par pantalona, pumparica i pamučne i vunene čarape. Od ostale odeće je nosio ko je šta imao.

Na koliko FG maratona ste do sada učestvovali i na kojim ste se sve stazama oprobali?

Učestvovao sam na 33 ili 35 maratona i to uglavnom na najdužim stazama. Izuzetak su par ostalih, gde sam učestvovao na „Srednjoj istočnoj“ i „Maloj istočnoj“ stazi. Poslednjih petnaestak godina učestvovao sam na „Ultra“, „Ultra plus“ i „Ultra ekstremnim“ maratonima. Sve sam ih uspešno prelazio, sem nekoliko poslednjih, kada sam odustajao nakon 52 ili 100 km.

Zašto najveći broj puta baš na najdužim stazama? Šta ste tokom tih velikih izazova naučili o sebi i prirodi koju ste upoznavali?

Za mene su najduže i najteže staze oduvek bile izazov, jer i pored dobre pripreme postoji još mnogo prepreka koje usput treba savladati. Kako se pravilno hraniti tokom maratona, kako prebroditi lakše povrede, ako ih ima, bolove, žuljeve a ponekad i kada u glavi odzvanja „Šta mi je ovo trebalo“. Ali onaj osećaj kada uspešno prođete kroz cilj je nešto posebno i donosi ogromno zadovoljstvo.

Možda je jedan od razloga što uvek biram najteže staze i to što sam u ranoj mladosti i 1976. godine, dok sam pauzirao sa studijama, trenirao atletiku. Te godine sam počeo sa plivanjem na duge staze, a na kraju leta sam od kuće do plaže vozio bicikl oko 3 km, zatim sam plivao oko 7 km, da bi nazad do bicikla trčao 7 km i za kraj još 3 km biciklom do kuće. To se sve dešavalo u Jaši Tomiću, mom rodnom mestu i na reci Tamiš. Tada su me dugari nazvali „maratonac“, pa se i danas trudim da opravdam taj nadimak.

Šta za vas predstavlja Fruškogorski maraton? Kako i dan danas nalazite motivaciju za svoje aktivno učešće?

Svake godine, Fruškogorski maraton za mene i moje 62 godine predstavlja sve veći i veći izazov. Održati dobru kondiciju, to jest psiho-fizičku spremnost, sa svakom godinom koja prođe je sve teže, zahteva stalni rad i velika odricanja, zato je maraton je odlična prilika da testiram na terenu. 

Nemam nameru da se takmičim sa mnogo mlađim i spremnijim od sebe, već da proveravam svoje znanje i iskustvo stečeno tokom prethodnih godina. Dovoljno mi je da u zadatom vremenu prođem stazu. Ako na ovogodišnjem maratonu uspešno prođem najtežu stazu to će biti motiv za učešće i na drugim maratonima u narednih godina, a posebno na ovom našem Fruškogorskom.

Kako se po vama ova manifestacija razvijala kroz istoriju i kako se menjala demografija njenih učesnika?

Na prvih nekoliko maratona su učestvovali planinari iz cele bivše SFRJ. Neki od njih su tada nosili kompletnu opremu: velike rance, vreće za spavanje, pa čak i šatore. Tada nije bilo potrebe da se žuri i juri. Išlo se polako, družilo se, međusobno se pomagalo. 

Pošto su se prvi maratoni održavali u slavu rođendana Predsednika SFRJ Druga Tita, kilometraža je takođe bila prilagođena njegovim godinama, a sponzori su se takmičili koji će više dati za okrepu maratonaca. Pomagala je JNA, milicija, Crveni krst i ostale organizacije tako da je organizacija bila besprekorna. 

Svake naredne godine broj maratonaca se povećavao, a na stazama su se pojavili i prvi biciklisti. Kasnije su se staze dorađivane i prilagođavane različitim uzrastima, što je dovelo do buma i masovnog učešća svih kategorija stanovništva, od onih najmlađih do najstarijih.

Neminovno je da se kroz vreme menjalo i prirodno okruženje u kome se FG maraton održava. Kada ste primetili da je priroda krenula da se menja i koje su najznačanije promene koje ste primetili?

Očigledno je da se priroda menjala tokom četrdesetak godina njegovog postojanja i sada primetne posledice toga. Gole seče su počele pre tridesetak godina i sada na tim deonicama imate šikare ili šume panjače. Situacija se naročito pogoršala poslednjih nekoliko godina. Seča je uzele katastrofalne razmere. Možda sam laik, ali ako se ovako nastavi, za nekoliko godina imaćemo mnogo više neprohodnih staza.

Posledica svega ovoga je primetno smanjenje broja ptica i divljači gotovo u svim delovima Fruške gore, jer motorne testere i teška mehanizacija čine svoje.

Posebno žalosna priča je stanje planinarskih domova i ostalih objekata na grebenu Fruške gore. Sve je uništeno, počev od hotela „Vojvodina“ u Ležimiru, preko planinarskog doma na Osovlju, PTT odmarališta Brankovac itd. Sve su to bila lepa mesta gde smo nekada mogli da se odmorimo, okrepimo i tokom maratona, i tokom drugih planinarskih akcija.

Ispričajte nam neke zanimljive dogodovštine sa staza, nešto što vas je nasmejalo ili neće tako lako ispariti iz vašeg sećanja?

Ovde bih spomenuo svog kuma i velikog planinara, Milorada Nikolića Džeka, koji kad god je učestvovao bio na začelju kao čistač i veliki motivator, da neodlučni i oni koji misle da odustanu završe maraton do kraja.

A ono što je za mene lično najvažnije, je to da sam na 5. Maratonu, održanom 1982. godine, upoznao svoju suprugu i iste godine se oženio njome. Narednog leta dobio sam sina Rastka, a potom i ćerku Vasiliju. 

Da li učestvujete na 42. Fruškogorskom maratonu i šta bi poručili ljudima koji do sada nisu učestvovali, da konačno prelome i pojave se na startu 04. Maja 2019. godine?

Naravno da i ovaj 42. maraton neću propustiti. Prijavio sam se na „Ultra ekstremni“ maraton, od 135 km i u nadam se da ću ga i ove godine uspešno preći. 

Svima onima koji su još uvek neodlučni poručio bih sledeće:

Imate veliki izbor i raznovrsne staze prilagođene za sve. Procenite svoje sposobnosti i krenite. Ako nemate duštvo, krenite sami i naći ćete ga na stazi. Uživajte u Fruškoj gori jer je u rano proleće prelepa.


Bio je ovo Nenad Andonov, planinara sa zavidnim stažom na Fruškogorskom maratonu i naš vodič kroz njegovu bogatu istoriju.

 

Svoje učešće prijavi na vreme, a sve dodatne informacije o pravilima i transportu do starta potraži ovde ili piši organizatoru na sledeće mailove:

Organizatore takođe možete dobiti i pozivom na:

Sva dešavanja isprati na zvaničnom događaju.

Vidimo se na 42. planinarskom maratonu na Fruškoj gori! 💚

Mesto: Popovica

Komentari

Facebook

DISQUS