Potpiši peticiju! Za zaštićena područja i naseljena mesta bez kvadova i motora!
Ћир
Intervjui

Nenad Sudarov - Šta je to Fruškogorski maraton?

Next
Expand
Interviews - Nenad Sudarov - Šta je to Fruškogorski maraton?

Komunalne službe ne odlaze u prirodu, molimo vas da vaše smeće ponesete sa sobom. Čuvamo i volimo našu zemlju! Saznaj više.

Fruškogorski maraton je simbol Fruške gore, manifestacija koja je značajno doprinela da ova planina, u najlepšem svetlu, bude smeštena na mapu Evrope.

Uz njega su stasavale generacije! Roditelji su ranije vodili svoju decu, sada ta deca vode svoje klince u prvu ozbiljniju šetnju i tako će biti sve dok je ludačke energije ljudi koji ga organizuju, i dok nas Fruška gora toleriše kao goste.

Šta je to Fruškogorski maraton i šta znači svim zaljubljenicima u prirodu, a pogotovo u Frušku goru, pitali smo Nenada Sudarova, člana PSD „Železničar" Novi Sad i direktora ove istinske, planinske avanture.

Zdravo Nenade, reci nam kako je nastao maraton, koji je njegov koncept i ko je ta osoba koja je pokrenula ovu priču sa tradicijom, sada već dugom četiri decenije?

Maraton je nastao i opstao na iskrenoj zajedničkoj ljubavi prema prirodi i na prijateljstvu dobrih ljudi, što potvrđuje činjenica da se održava u neprekinutom nizu od 1978. godine do danas.

Krajem sedamdesetih godina prošlog veka u mislima Radivoja Kovačevića, u tom trenutku predsednika Planinarsko-smučarskog saveza Vojvodine, rodila se ideja o organizovanju orijentacionog maratona na Fruškoj gori. Ta svoja razmišljanja je izložio predsedniku PSD „Železničar" iz Novog Sada, Božidaru-Bati Grujiću i njegovim saradnicima.

Zaključeno je, uz predlog Đule Šejpeša i Jovana Radoša, da se umesto orijentiring maratona napravi planinarski maraton, sa konceptom da svi koji ga pređu budu i pobednici.

Kako je to sve izgledalo na početku organizaciono gledano, ko su bili učesnici i koja iskra je te davne 1978. godine inicirala ovaj „plamen”, koji i dan danas gori?

Đula Šejpeš i Jovan Radoš, članovi PSD „Železničar" Novi Sad, su preuzeli na sebe obavezu i u potpunosti su trasirali prvu stazu maratona. Na stazi dugoj 86km (Veliki istočni maraton), prvi maraton je realizovan 27. i 28. maja 1978. godine. Po tada lepom i sunčanom danu, za ovu avanturu se prijavilo 407 učesnika, od kojih je 306 uspešno stiglo na cilj.

Koje su prve značajnije prekretnice koje su trasirale put Fruškogorskom maratonu, kakvim ga danas poznajemo?

Iz godine u godinu broj staza i broj učesnika se povećavao. Na 16. Fruškogorskom maratonu, na predlog Milivoja Nastasića i Milivoja Erdeljana, uvedena je nova koncepcija maratona po kojoj su sve staze maratona kružne, sa startom i ciljem na Popovici.

U želji da se tradicija održavanja ne prekine, u proleće 1999. godine, tokom NATO bombardovanja, grupa od 11 planinara je uz posebno odobrenje Vojske i Policije, prešla stazu Velikog maratona. Veliki i značajan poduhvat, kojim se danas ponosimo i koji nas čini najstarijim maratonom ove vrste u Evropi.

Koju ulogu PSD „Železničar" Novi Sad ima u celom ovom projektu?

PSD „Železničar"; Novi Sad je neko ko komunicira sa međunarodnim organizacijama, okuplja ljude, osmišljava i kreira staze, vodi i koordinira realizacijom maratona. Uglavnom sve. ?

Direktor maratona koordinira ljudima koji dolaze iz preko 20 planinarskih društava, Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje Univerziteta u Novom Sadu, Crvenog krsta Grada Novog Sada, Gorske službe spasavanja i čine složnu i uigranu grupu od preko 500 volontera.

Značajna podrška nam je i JP Nacionalni park „Fruška gora" koji nam omogućava da se maraton realizuje na terenu kojim oni upravljaju, Srpska pravoslavna crkva Eparhija Sremska koja nam omogućava nesmetan prolazak učesnika maratona kroz brojne manastirske porte i šume kojim SPC gazduje, Pokrajinski zavod za sport i medicinu sporta nam godinama unazad otvara vrata Omladinskog naselja „Letenka" i omogućava pripremu toplih obroka.

Kako se maraton menjao, tj. evoluirao tokom svih ovih godina?

Naš Ultra maraton plus (111,151 km dužine i 4.119 m uspona i silazaka) se 2011. godine prvi put uvrstio u red kvalifikacionih trka za trku oko Mon Blana, najprestižnije trail trke i ujedno Svetsko prvenstvo u planinskom trčanju.. Od 2011. godine do danas, svake godine uređujemo i sertifikujemo staze na kojima se održavaju kvalifikacione trke za ovo takmičenje.

Možemo se pohvaliti da su od ove 2017. godine, sledeće staze maratona:

  • Fruškogorski ultra ekstremni, dužina 133,7 km, usponi i silasci 5.700 m, koji nosi maksimalnih 6 UTMB poena
  • Fruškogorski ultra maraton, dužina 107,8 km, usponi i silasci 4.120 m, koji nosi 5 UTMB poena
  • Veliki istočni, dužina 81,5 km, usponi i silasci 3.190 m, koji nosi 4 UTMB poena
  • Srednji istočni, dužina 59,3 km, usponi i silasci 2.150 m, koji nosi 3 UTMB poen
  • Mali istočni ekstremni maraton, 41,9 km, usponi i silasci 1.860 m, koji nosi 2 UTMB poena

dobile sertifikat da su urađene po standardima Svetske organizacije maratona u planini - ITRA iz Lozane, i da su kao takve uvrštene u red svetskih trka kao kvalifikacione za trku oko Mon Blana.

Šta danas znači organizovati maraton, sa kakvim se sve izazovima susrećete, ako u obzir uzmemo tradiciju i uspehe ovog fruškogorskog brenda?

Organizacija maratona zahteva stalnu komunikaciju sa Gradom i gradskim službama, međunarodnim organizacijama u kojima je PSD „Železničar" Novi Sad član, poznavanje Zakona o sportu, administrativno poslovanje bez koga se ne može, izuzetno dobro snalaženje na terenu na kom se maraton održava, pravovremenu kordinaciju i organizaciju svih volonterskih organizacija uključenih u realizaciju maratona. I na kraju, sve ovo nije dovoljno da bi se održao maraton.

Za organizaciju maratona mi damo i preko 14,500 sati volonterskog rada i pomoć velikog broja dobrotvora. Postavljamo, čistimo, merimo, markiramo preko 200 km staze (sa najmanje 3 do 4 prolaza), što znači da ukupno ovim stazama u radu pređemo 800 km i tо sve u planinsko-šumskoj divljini.

U toku godine prikupljamo svu potrebnu dokumentaciju, počev od bezbednosne, saobraćajne i druge, a u dane maratona nas oko 500, dežura na kontrolnim tačkama (od kojih su neke otvorene preko 30 sati). Radimo na START-u i CILJ-u, brinemo o bezbednosti, Hitnoj i Prvoj pomoći, radimo statistiku, sve administrativne, pravne, finansijske poslove i još puno, puno toga.

Kakvo je interesovanje stranih takmičara za učestvovanje na ovoj manifestaciji i da li su ranije dolazili u većem broju nego sada?

Interesovanje stranih takmičara postoji. Prvo jer je cena naših startnih paketa, puno niža nego na trkama u okruženju. Drugi razlog je njihova želja da se upoznaju sa našim gradom i ljudima, kulturom, gastronomijom...

Na maratonu održanom 2015. godine prvi put je uvedena kotizacija za takmičare. Kako je ova promena uticala na kvalitet same pripreme i realizaciju događaja, kakve su bile reakcije takmičara i zašto ste se odlučili za ovakvu promenu, prvi put nakon 38. godina njegovog postojanja?

Sa dužnom zahvalnošću i poštovanjem, uvek i u svakoj prilici ističemo da od 40. do sada održanih maratona, nijedan ne bi bio održan bez pomoći Grada Novog Sada, prevashodno zbog pomoći koju Grad pruža, a posebno u delu gde se iz budžeta Grada obezbeđuje vrlo značajna komponenta - novac, koji pokriva oko jedne petine ukupne vrednosti maratona.

Kako su troškovi organizovanja ovako zahtevne manifestacije veliki, a želja da se maraton ne ugasi još veća, u 2015. godini je prvi put uvedena naplata kotizacija. Reakcija jednog dela javnosti je bila očekivano burna, ali tadašnji Organizacioni odbor je čvrsto verovao u odluku da se naplatom minimalna kotizacija od 100,00 dinara, obezbeđuje stabilan rad i nesmanjen kvalitet organizacije. Ispostavilo se da su bili u pravu i zahvaljujući razumevanju javnosti, maraton je opstao. Taj koncept važi i danas.

Koji su budući koraci kada je maraton u pitanju i da li razmišljate i o uvođenju nekih tehničkih inovacija, kako bi ga učinili još atraktivnijim?

Naravno da razmišljamo o uvođenju inovacija. Sebi smo dali zadatak da upoznamo što veći broj ljudi sa onim što Fruškogorski maraton danas predstavlja, da ga izmestimo iz percepcije ljudi da je to manifestacija lokalnog karaktera, jer on to sa svojom tradicijom, masovnošću i ponudom odavno nije.

U cilju toga, uradili smo izmenu vizuelnog identiteta maratona, knjigu grafičkih standarda, nov web sajt koji omogućava online prijavljivanje, omogućili elektronsku uplatu kotizacija, aktivirali se na društvenim mrežama... Želeo bih da nabavimo sistem za elektronsko merenje vremena i automatsku obradu podataka. Time stajemo rame uz rame sa ostalim Evropskim manifestacijama ovog tipa.

Za kraj, pozovi sve pratioce Fruškać platforme na 41. Fruškogorski maraton?

Danas je maraton lek, sport, ljubav, hobi, lepota druženja... sve više otuđenih ljudi, koje spaja priroda i njena lepota.

I zato, budite na Startu na Popovici (28.-29.04.2018. godine) u 09:00 sati, jer planina danas jedina budi toliko potreban osećaj tišine, samoće i nebeske lepote. Za dolazak do zone starta, koristite autobuse GSP, koji će toga dana jedini voziti do Popovice.

Svi oni koji iskoriste rani period prijavljivanja za staze dužine do 42km, koji je od 01.12. 2017. do 01.03.2018 godine, plaćaju minimalan iznos kotizacije od 100,00 dinara. Nakon isteka tog perioda, cena je 200 dinara. Za duže staze, kotizacija je veća.

Vidimo se na Fruškogorskom maratonu!

Mesto: Popovica

Komentari

Facebook

DISQUS