Komunalne službe ne odlaze u prirodu, molimo vas da vaše smeće ponesete sa sobom. Čuvamo i volimo našu zemlju! Saznaj više.

Sremski Karlovci su mirno mesto, gde se na svakom koraku se oseti duh nekih prošlih vremena. 24. oktobra, 1698. godine njegovu uspavanu svakodnevicu razdrmao je događaj na kome se pisala istorija kakvu danas poznajemo. 

Na mestu gde je on održavan sada stoji Kapela mira, kao simbol i podsetnik šta se tu značajno desilo.

Upravo su tu započeti pregovori između Austrije i njenih saveznika sa jedne, i Turaka sa druge strane, gde je nakon 72 dana pregovora sklopljen Karlovački mir (nem. Karlowitz) i tako okončan Veliki bečki rat. Pregovorima su posredovali Engleska i Holandija, a bili su prisutni još i predstavnici Svete hrišćanske lige, Rusije, Venecije i Poljske.

Ovom događaju prethodili su veliki porazi Turaka kod Beča 1683. i Sente 1697, koji su ih primorali da sednu za pregovarački sto i odreknu se svog osvajačkog sna.
 
Pregovarači su za ovaj događaj izabrali Sremske Karlovce koji su bili ničija zemlja, između habzburškog Petrovaradina i Beograda, koji je tada bio pod Turcima. Na brdu gde se danas nalazi Kapela mira, tada je za potrebe pregovora izgrađena baraka. 

Zbog statusa koji su pregovarači uživali i međusobnog poštovanja, zabeležene su se razne zanimljive protokolarne zavrzlame. 

Baraka je prvenstveno imala jedan ulaz, pa kako učesnici nisu uspeli da se dogovore kome će pripasti čast da uđe prvi, sagrađena su još tri dodatna, kako bi sve strane mogle da uđu istovremeno. Drugi problem je nastao oko toga ko će se naći na pročelju pregovaračkog stola, pa je umesto pravougaonog, prvi put za pregovore korišćen kružni, što je kasnije postala uobičajena praksa.

Pregovori su bili jako iscrpljujući i nije im se nazirao kraj sve do 26. janurara 1699, kada je konačno postignut dogovor. Na zahtev Turske strane, mirovni sporazum zaključen petnaest minuta pre ponoći, kada su njihovi astrolozi procenili da se zvezde nalaze u najpovoljnijem položaju. Prema ovom mirnovnom sporazumu Austriji je pripala kontrola na najvećim delom panonske nizije, Mlecima je pripao dobar deo Dalmacije, a Turcima područja južno od Dunava i Save.

Zvezde Turcima ipak nisu bile baš naklonjene i nakon Karlovačkog mira krenulo je njihovo slabljenje i konačno povlačenje iz srednje Evrope. 

1710. godine u Sremske Karlovce su stigli Franjevci i na brdu, umesto barake gde su se odigrali poznati pregovori, podigli su drvenu kapelu posvećenu Gospi od mira. Zanimljivo je da je arhitekta vrata kroz koja je ulazila turska delegacija zatvorio oltarom, kako bi poslao jasnu poruku koliko su ovde poželjni.

Kapela kakvu danas poznajemo, podignuta je 1817. godine, po uzoru na pređašnju. Napravljena je u vizantijskom stilu, ovalnog je oblika, kako bi podsećala na čuveni, okrugli pregovarački sto, donji prozori su joj u obliku engleske zastave, a gornji nalikuju holandskim prozorima. 

Tu se nalaze još uvek funkcionalne male orgulje do kojih se stiže rustičnim drvenim stepenicama. Takođe ima i četiri sata, kao podsetnik na Tursko insistiranje na tačnosti početka pregovora, tri sa spoljne strane i jedan unutra, uzidan u kupolu naspram oltara.
 
Kapela ja danas u funkciji i nekoliko puta godišnje služi za obrede i mise katoličke konfesije. Dugo je bila je u lošem stanju, pa su joj sada renovirani fasada, enterijer i temelj. 

Ona nije svakodnevno otvorena i vašu posetu morate najaviti dan ranije. 

Mesto: Sremski Karlovci