Potpiši peticiju! Za zaštićena područja i naseljena mesta bez kvadova i motora!
Ћир
Novosti

Inspekcijske prijave za seču i smene u JPNP Fruška gora

Komunalne službe ne odlaze u prirodu, molimo vas da vaše smeće ponesete sa sobom. Čuvamo i volimo našu zemlju! Saznaj više.

Tokom 6 meseci postojanja Pokret Odbranimo šume Fruške gore je na osnovu rada na terenu uspeo da podnese 6 osnovanih inspekcijski prijava u kojima je utvrđeno niz nepravilosti u radu JPNP Fruška gora, nakon čega su usledili rezultati rada i smene.

Prenosimo saopštenje i rezultate rada jednog od osnivača Pokreta Odbranimo šume Fruške gore, Dragane Arsić:

Prikaz inspekcijskih prijava:

  1. Dana 9. 5. 2019. podneta je prijava za seču i prodaju šume na Kalištu, GJ 3813 Poloj kojom upravlja JPNPFG, tj. za seču većeg broj stabala od planiranog i da je seča šume topole urađena u delu šume koja nije planirana za seču. Po našim informacijama posečeno je oko 600m³ više nego što je trebalo, a ta količina je i “porodata”.

    Obaveštenje od šumarsko-lovnog inspektora g. Pavlović Zorana broj 104-322-161/2019- 06 dobijeno je tek 3. 8. 2019. U obaveštenju inspektor konstatuje zatečene nepravilnosti, izriče opomenu nadziranom subjektu JP “Nacionalni park Frušk gora” i nalaže mu svojim rešenjem otklanjanje štetnih posledica. Na ovakav nalaz smo uputili predstavku Pokrajinskom sekretaru za poljoprivredu vodoprivredu i šumarstvo g. Vuku Radojeviću, a shodno Zakonu o inspekcijskom nadzoru, čl. 52 Pritužbe na rad službenih lica inspekcije. Nalaz smo smatrali neobjektivnim, a naložene mere potpuno neadekvatnim iz razloga što je u pitanju bespravna seča, bespravno delo koje zahteva utvrđivanje konkretne odgovornosti pravnog lica i zaposlenih lica koja su organizovano učestvovala u izvršenju. Predstavka je usvojena i 13.10. 2019. je započet vanredni inspekcijski nadzor sa komisijm od tri inspektora. Do kraja meseca bi trebalo da dobijemo novi izveštaj i od njega očekujemo mnogo jer smo mi takođe išli da slikamo panjeve i pouzdano znamo da je u pitanju organizovana šumska krađa. 

  2. Dana 6. 6. 2019. podneta je prijava za RJ Beočin, Popov čot. Po informacijama kojima smo raspolagali, a i po utvrđenom stanju na terenu, posečeno je oko 1.000m³ pre godinu dana, a izvučeno je oko 400m³. Dakle, oko 600m³ je ostalo u šumi neizvučeno što je osim ukazivanja na materijalnu štetu za javno preduzeću i državni budžet, bilo indikativno i za kršenje propisa iz Pravilnika o šumskom redu.

    Obaveštenje od šumarsko-lovnih inspektora Polić Dragane i Radojčić Milana broj 104-322-305/2019-06 dobijeno je 23. 8. 2019. Zbog uočenih nepravilnosti izrečena je opomena i naložene su mere za otklanjanje istih u određenom roku. Nakon 30 dana u kontrolnom inspekcijskom nadzoru utvrđeno je da samom preduzeću nije naneta šteta jer je vrednost drvne mase u celini uplaćena od strane kupca 19. 2. 2019, ali kako nije sprovedena hitna mera odnošenja drvnih sortimenata u skladu sa Zakonom o šumama i Pravilnikom o šumskom redu, inspektori su podneli Prekršajnom sudu u Sr. Mitrovici zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv JP “Nacionalni park Frušk gora” i protiv odgovornog lica u pravnom licu, v.d. direktora.

  3. Dana 27. 6. 2019. podneta je prijava za RJ Sremska Kamenica, GJ Paragovo-Stražilovo. Po izgledu terena u pitanju je bila završna seča, jer osim panjeva prisutno je bilo samo invazivno rastinje, kupinjak i ostalo. Vidljivo je bilo da nema mladica ni hrasta ni bukve, što nam je ukazivalo na to da ova seča nije u funkciji prirodne obnove šume. Takođe na padini je bila velika količina neizvučenih trupaca. 

    Obaveštenje od šumarsko-lovne inspektorke Grbić Jadranke broj 104-322-295/2019-06 dobijeno je 16. 8. 2019. Inspektorka je u svom nalazu navela da je seča urađena u skladu sa Šumskim osnovama, tj. urađena je završna, oplodna seča (to je vrsta seče kada se uklone sva stara stabla), ali da je na celoj površini mladi hrast nikao. Izrečene su dve mere. Prva da se uradi zaštita podmladka ručnim uklanjanjem invazivnog rastinja (kupinjak i drugo), a druga da se izvuku trupci i uspostavi šumski red. Nismo uložili predstavku za ovaj izveštaj inspektorke, a bilo je itekako osnova. To smo uvideli 10.10. 2019. kad smo dobili Izveštaj Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode u kojem su za ovaj lokalitet utvrdili da je seča protivzakonito urađena na površuni od 7,5ha a dozvoljeno je maksimalno 5ha po Zakonu o nacionalnim parkovima.

  4. Dana 2. 9. 2019. podneta je prijava za seču stabala na trasi žičare ZIP LINE koju je postavila firma Promont group d.o.o. Novi Sad. Pokrajinski zavoda za zaštitu prirode je u 2016. godini je izdao uslove zaštite prirode na zahtev navedenog investitora. Po Rešenju PZZP, seča stabala je bila dozvoljne samo na početnom i krajnjem položaju žičare, a ne na trasi ispod sajli kako smo mi utvrdili, a nakon toga i sam PZZP u svom obilasku. Ovu Prijavu smo uputili i šumarsko lovnoj-inspekciji i inspekciji za zaštitu životne sredine pošto je prekršen i Zakon o šumama i Zakon o zaštiti prirode.

    Obaveštenje od inspektorke za zaštitu životne sredine Nataše Ružić broj 140-501-745/2019-06 dobijeno je 10. 10. 2019. Inspektorka je u svom nalazu navela da je seča stabala urađena protivno izdatom Rešenju 03-2348/2 od 24. 10. 2016. PZZP-a i da je prekršen čl. 57. Zakona o zaštiti prirode. Iz tog razloga inspektorka je podnela zahtev za pokretanje prekršajnog postupka Prekršajnom sudu u Rumi, Odeljenju u Irigu.

    Obaveštenje od šumarsko-lovne inspektorke Grbić Jadranke još nismo dobili, pa ćemo zbog toga uputiti žalbu Pokrajinskom sekretaru. Ona je takođe bila dužna da utvrdi kršenje Zakona o šumama jer ova seča nije u Planu seča za 2019. tj. nije u planskom dokumentu koji odobrava Nadzorni odbor JP “Nacionalni park Frušk gora”.

  5. Dana 26. 9. 2019. podneta je prijava za seču šume u RJ Beočin, GJ Andrevlje – Testera - Hajdučki breg u odeljenju 37 odseku d. Utvrdili smo da je urađena završna oplodna seča u 2018 ili 2017 god. Da je urađena ranije nego što Šumske osnove nalažu, odnosno u i polurazdoblju desetogodišnjeg perioda 2017-2016, a trebalo je da se uradi u II polurazdoblju kada se odgaji podmladak. U tom odseku je potpuni parlog i kupinjak visine i do 1m.

    Obaveštenje o izvršenom nadzoru od šumarsko-lovne inspekcije još nismo dobili.

  6. Dana 17. 10. 2019. podneta je prijavaza seču šume u RJ Beočin, GJ Andrevlje – Testera - Hajdučki breg u odeljenju 55, odseku c. Seča je urađena u sezoni jesen/zima 2018/2019, trupci su još uveku u šumi, nema ugovorenog kupca, što je direktno kršenje Zakona o šumama i Pravilnika o šumskom redu.

    Obaveštenje o izvršenom nadzoru od šumarsko-lovne inspekcije ćemo, nadamo se, dobiti u zakonskom roku. 

  7. Od Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode dana 10. 10. 2019. smo dobili Izveštaj sa stručnog nadzora broj 03-1990 od 17. 7. 2019, koji su oni obavili po službenoj dužnosti, a na osnovu našeg Zahteva za informacije od javnog značaja. Nadzor je urađen od strane Nikole Stojnića, ornitologa, Dragice Ilić inžinjera geodezije i uz prisustvo inspektorke Nataše Ružić i čuvara zaštićenog područja prirode Vase Vujanića. Nadzorom je utvrđeno da su na tri lokaliteta urađene nezakonite seče što je doprinelo nastanku štete po prirodne vrednosti.
      1. Lokalitet Ravni breg – Šume manastira Beočin. Konstatovana seča u režimu zaštite I stepena “Nacionalnog parka Fruška gora” koja je uređena u periodu jesenzima 2018/2019 god. Dalje, na istom lokalitetu je urađena seča na većoj površini od 5ha koliko je zakonom dozvoljeno, a takođe je konstatovano još i niz drugih nepravilnosti koje terete korisnika/vlasnika šume Eparhija Sremska, kao i Upravljača JP “Nacionalni park Frušk gora” koji je bio dužan da isprati sve radove u zaštićenom području prirode.

      2. Lokalitet Pivarov potok – GJ Stražilovo–Paragovo, odeljenje 56. Urađena je završna seča na 7,5ha, dakle 2,5ha više nego što zakon dozvoljava. Takođe su konstatovane i druge nepravilnosti u radu Upravljača, a u vezi sa njihovim planskim dokumentima i usklađenošću sa zakonom i studijom o merama zaštite. 

      3. Lokalitet Vrdnička kula – urađena je seča stabala ispod žičare bez prethodno ishodovanih uslova zaštite prirode tokom proleća 2019.

    Za zva tri lokaliteta PZZP je definisao predloge mera koje obuhvataju dodatnu kontrolu na ovim lokalitetima, precizniju procenu štete po prirodne vrednosti, saniranje i kompenzaciju štete, usklađivanje svih dokumenata i izvršenje svih ostalih radnji koje su obaveza Upravljača na osnovu Zakona o nacionalim parkovima i Zakona o zaštiti prirode.

Pokret Odbranimo Šume Fruške gore (Ko smo i šta radimo)

Tokom 6 meseci aktivističkog ekološkog rada Pokret Odbranimo šume Fruške gore je prešao put koji se u martu mesecu činio kao put borbe Sizifa ili Don Kihota! Ali verovali smo da uporan rad i borba moraju imati neke rezultate, pre svega rezultate u vidu razotkrivanja činjenica o nesavesnom gazdovanju šumama i nesavesnom radu upravaljača JP “Nacionalni park Frušk gora”. Radi se o činjenicama o prekomernim, bespravnim i nezakonitim sečama šuma, o nepoštovanju mera i uslova zaštite prirode i nereagovanju na nelegalne radnje, što je bila obaveza upravljača na osnovu čl.68 Obaveze upravljača, Zakona o zaštiti prirode. Kršenjem ovog zakona, zatim Zakona o šumama i Pravilnika o šumskom redu, Upravljač je u dužem vremenskom periodu uticao na devastaciju zaštićenog područja prirode i time ugrozio i sticanje statusa nacionalnog parka po UN kategorizaciji. Nažalost, paradoksalna činjenica je da JP “Nacionalni park Frušk gora” tek sad treba da aplicira za dobijanje ovog statusa iako je najstariji nacionalni park u Srbiji, za razliku od Tare, Đerdapa, Kopaonika i Šarplanine koji se odavno nalaze na UN listi.

Naša institucionalna borba je bila moguća zahvaljujići tome što smo okupili tim ljudi, saradnika, stručnjaka, entuzijasta. Tim je prikupio svu potrebnu dokumentaciju JP “Nacionalni park Fruška gora” i to isključivo u postupku žalbe Povereniku za informacije od javnog značaja, jer Upravljač niti jedan dokumenat nam nije dao u prvom koraku, tj. na osnovu Zahteva za informacije od javnog značaja. Istraživačkim radom na terenu, a na osnovu informacija o sečama iz raznih izvora, uspeli smo da podnesemo 6 osnovanih inspekcijskih prijava. Tokom ovog procesa, u kontinuitetu smo imali i stručne konslultacije sa nadležnim licem iz Pokarjinskog zavoda za zaštitu prirode, pa nam tako nije manjkalo znanja da pravilno sagledamo probleme prekomernih seča šuma u zaštićenom području prirode. 

Sigrno da su pritisci inspekcijskih prijava, zatim predstavki i žalbi koje smo upućivali Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo na koje je Ministarstvo zaštite životne sredine prenelo nadležnost nadzora, kao i pritisci medija i javnosti preko objava na FB stranici i u FB grupi Pokreta OŠFG, doprineli su tome da pre sedam dana bude smenjen gdin. Konstantin Plužarević sa pozicije pomoćnika v. d. generalnog direktora.

Šta dalje?

Dakle, dokaza je puno da uprava JP “Nacionalni park Frušk gora” ne upravlja zaštićnim područjem prirode u skladu sa zakonskom regulativom. Jedan od bitnih razloga za to leži i u Zakonu o nacionalnim parkovima, jer u njemu nije striktno definisano šta je dozvoljeno, a šta nije dozvoljeno u zaštićenom području prirode. U isto vreme manjkavost ovog zakona proizvodi i koliziju za Zakonom o zaštiti prirode, pa je samim tim u radu Upravljača postao dominantan šumarski model upravljanja, a ne zaštitarski, iako je Fuška gora zaštićeno područje prirode, a ne područje privrednih šuma. 

Pokret Odbranimo šume Fruške gore će inicirati izmene Zakona o nacionalnim parkovima, a jedna od ključnih stvari biće zahtev da se poveća % površina u režimu I stepena zaštite sa sadašnjih 3% na 20%, kao i da budu dozvoljene samo i isključivo sanitarne seče.

Vojvodina je područje sa najmanjom pošumljenošću, samo 6%, dok je prosek u Srbiji 28%. Vojvodina toliko malo ima raspoloživog prostora za pošumljavanje zbog poljoprivrednog karaktera područja, tako da je savim logično što tražimo da Nacionalni park Frušk gora zadrži svojstva zaštićenog područja sa svojim šumama i bogatim, a ugroženim biodiverzitetom. Znamo da neće biti lako ostvariti ove ciljeve, ali mi ćemo biti uporni. 

Sledeća adresa kojoj ćemo početi intenzivno da se obraćamo biće Ministarstvo zaštite životne sredine i Pokrajinski zavod za zaštitu prirode. Ovo su dve ključne instance koje mogu zaista da zaštite Nacionalni park Fruška gora od uništavanja njenih prirodnih vrednosti! Osim argumentacije iz domena zaštite biodiverziteta i uticaja šuma na stvaranje kiseonika i apsorbciju CO2 kao i na klimatske promene, argumentacija iz ekološko-sociološkog ugla će takođe biti naša velika snaga!

Dragana Arsić - Pokret Odbranimo šume Fruške gore

Tagovi: Drveće

Komentari

Facebook

DISQUS