Potpiši peticiju! Za zaštićena područja i naseljena mesta bez kvadova i motora!
Ћир
Novosti

Organska vina na Fruškoj gori? Postoje!

Komunalne službe ne odlaze u prirodu, molimo vas da vaše smeće ponesete sa sobom. Čuvamo i volimo našu zemlju! Saznaj više.

Povratak prirodi. Prema rečima brojnih vinara, to je ono što se ističe kao jedna od glavnih karakteristika organske proizvodnje vina. U svetu danas ima oko 2.000 organskih vinarija, pri čemu se oko 900 vinarija nalazi u Francuskoj. Kada govorimo o fruškogorskim vinima, trenutno postoji nekoliko vinarija koje se isključivo bave organskom proizvodnjom, kao i onih koje su delimično okrenute stvaranju organskih vina. Ono što želimo da vam otkrijemo ovim tekstom je šta uopšte podrazumeva organska proizvodnja vina i zašto je ona značajna za ekosistem Fruške gore. Da saznamo više informacija o tome, kao i o ostalim zanimljivostima u vezi sa organskim vinima, pomogli su nam naši sagovornici iz vinarija Bikicki, McC McCulloch i Kovačević.

Šta su organska vina?

Organska vina nastaju po principima organske poljoprivrede. Kod organske proizvodnje vina zabranjena je upotreba veštačkih đubriva, pesticida, fungicida i herbicida. Ono što vinari smeju koristiti su supstance biljnog, životinjskog i mineralnog porekla. Na primer, za đubrenje se koristi kompost, dok se protiv štetočina u vinogradu vinari mogu boriti samo prirodnim predatorima.

Takođe, upotreba sulfita za organska vina je dozvoljena, ali samo do određenog nivoa. Možemo primetiti razlike između pravila koja važe u Evropskoj uniji i u SAD. Po standardima Evropske unije, organska vina mogu sadržati do 100 jedinica sulfita (crvena vina), kao i 150 jedinica (bela vina i roze). Sa druge strane, u SAD su pravila rigoroznija, pa je moguće imati 10 jedinica sulfita u organskim vinima. Kad je reč o tradicionalnim vinima, nivo jedinica sulfita je 350.

Osim organskih, treba spomenuti i biodinamička vina. Kod biodinamičke proizvodnje vina, koriste se biodinamički preparati. U pitanju su preparati koje je definisao austrijski filozof Rudolf Štajner u svojoj knjizi Poljoprivredni kurs. Za biodinamiku kao metodu poljoprivrede, bitno je pratiti astronomski kalendar. Tako, na primer, postoje dani u godini kada je poželjno brati grožđe ili dani kada je potrebno zalivanje. Biodinamička proizvodnja posmatra vinograd kao složeni i uravnoteženi ekosistem.

Zajedničko za organska i biodinamička vina je uzgajanje grožđa bez upotrebe dodatnih tehnika ili hemikalija, kao i to da vinari treba minimalno da intervenišu.

Kada govorimo o području Fruške gore, neke od vinarija koje prave organska vina su Bikicki, Imperator, kao i vinarija Kovačević, koja je svoju proizvodnju delimično usmerila na organsku. Takođe, vinarija McC McCulloch bavi se isključivo biodinamičkim uzgajanjem vina.

Prednosti organske i biodinamičke u odnosu na tradicionalnu proizvodnju vina

Ako ste ljubitelj vina, pretpostavljam da se sada pitate zbog čega bi trebalo da izaberete organska, umesto tradicionalnih vina. Ukazaćemo vam na nekoliko prednosti organskih vina, koje bi vas možda mogle zaintrigirati da probate ovu vrstu vina.

Kako ističe u vinariji Bikicki, jedna od prednosti organskih vina je to što se stimuliše multikultura i pospešuju prirodni procesi.

U takvim uslovima grožđe je u boljem balansu, vinogradi su snažniji tj. otporniji na bolesti i na kraju svega, zdraviji. Takođe, zemlja se ne truje herbicidima i pesticidima, što je čini dugovečnijom i bez potrebe za ''odmaranjem'' zemljišta“.

Dakle, baš zbog te činjenice da organska vina nisu tretirana raznim vrstama pesticida, insekticida i ostalih sredstava, možemo zaključiti da će i samo grožđe biti zdravije, jer neće biti pod uticajem takvih hemikalija. Takvo grožđe je proizvedeno na prirodni način, što je svakako prednost organskih u odnosu na tradicionalna vina, saznali smo u vinariji Kovačević, od koje smo dobili dodatno objašnjenje tog prirodnog procesa:

Vinar u organskoj proizvodnji ima vrlo malo posla, nema nikakvog mešanja i dodavanja, pretakanja. Sve ide svojim prirodnim tokom i posle godinu, dve, kada vinar proceni da je vino dobro, ono se pretoči i sipa u flaše bez filtriranja i bez bistrenja. Bistrenjem i filtriranjem se gubi određeni procenat od ukusa i mirisa.

Ono što je takođe karakteristično za organsku proizvodnju vina je to da se ne koriste sistemični preparati za zaštitu bilja. Ipak, kako su nam objasnili u vinariji McC McCulloch, dozvoljeni su preventivni preparati na bazi bakra i sumpora, što doprinosi tome da grožđe bude zdravije i hemijski čistije. Međutim, pravila su malo drugačija kao je reč o biodinamičkim vinima.

Biodinamički pristup je korak više i tu je pažnja usmerena na biodiverzitet i zdrav odnos prema zemljištu, samo hranjenje zemljišta kompostima koje sami spremamo (bez veštačkih đubriva itd). Sve to je u cilju dobijanja što čistijeg, prirodnijeg i za taj teroar i godinu - kvalitetnijeg i prepoznatljivijeg grožđa, a samim tim i vina“.

Kako održavati organski i biodinamički vinograd?

Činjenica je da održavanje organskog i biodinamičkog vinograda zahteva drugačije standarde od konvencionalnog tipa, pa smo pitali naše sagovornike da objasne te razlike. Zanimalo nas je i da li je teže brinuti se o organskom ili biodinamičkom vinogradu.

Evo šta o tome kažu u vinariji McC McCulloch:

„Naravno da je teže jer se sve radi preventivno i uslovljeni smo količinama preparata koji su dozvoljeni za upotrebu (npr. bakra samo 3 kg po hektaru na godišnjem nivou). Zato ima više i ručnog rada u vinogradu i nekih operacija koje se slabo koriste, ili ne koriste u konvencionalnoj proizvodnji.“

U vinariji Bikicki su donekle saglasni, ali iskazuju i dozu optimizma.

„Možda je teže i rizičnije pre svega u prvih nekoliko godina. Kasnije, kada se vinograd ''skine'' sa pomoćnih hemijskih preparata, on počinje da vodi novi život i sam da se bori, što omogućuje bolji balans i samim time, olakšava održavanje.“

Iz vinarije Kovačević napominju da jeste teže održavati organski vinograd, pošto se takvi vinogradi tretiraju na potpuno prirodan način, te sama klima i celokupan biodiverzitet ima najveći uticaj na vinograd. Ipak, postoji i jedinstveni razlog zbog čega su organski vinogradi dugovečniji:

„(Organski) vinogradi se prihranjuju prirodnim đubrivom. Vinogradi koji se đubre veštačkim đubrivom posle 20 godina moraju da se vade i menjaju drugim vinovim lozama, a organski vinogradi mogu da potraju i do 80 i 100 godina zahvaljujući tome što polako i prirodno rastu. Takođe, glavni cilj je da se ostvari biološka raznovrsnost tako da se vinograd ne kopa, ne ore, ne frizira nego se ostavi zatravljen sa prirodnim biljkama koje tu rastu.“

Od vinarije Kovačević smo saznali i na koji način su hemikalije zamenjene na organskim vinogradima.

„U okolini se sade druge biljke koje omogućavaju da se tu sakupe korisni insekti koji uništavaju štetne insekte, te onda nisu potrebne hemikalije.“

Kako prepoznati razliku između organskog i tradicionalnog vina?

Pojedini enolozi smatraju da se mogu primetiti razlike između organskog i tradicionalnog vina. Na primer, organska vina često izgledaju zamagljeno u čaši. Evo kakvo smo objašnjenje za tu pojavu dobili od vinarije McC McCulloch:

Naravno da mogu da se prepoznaju razlike, pogotovo kod stilova koji podrazumevaju što manje intervencije na samom vinu, pa su vina čak i mutna (oranž tipa). Vina koja se ipak malo filtriraju i “sređuju”, razlikuju se po svojoj čistoći, netipičnosti i neuniformisanosti. Oličenje su teroara i godine, za razliku od klasičnih, tj. konvencionalnih proizvoda“.

Vinariji Kovačević je saglasna kad je reč o izgledu vina. A šta je sa ukusom?

Kada govorimo o ukusu, ne može se prepoznati da li je vino proizvedeno od organskog grožđa ili ne, ali donekle može da se primeti način na koji je ono proizvedeno“, kažu u ovoj vinariji.

Ono što su nam takođe objasnili u vinariji Kovačević jeste proces fermentacije kod organskih vina i kako fermentacija utiče na aromu i ukus vina.

Vino fermentira na prirodnim kvascima koji su ostali na pokožici grožđa. Takve arome i ukuse ne može dobiti drugi vinar, jer su kvasci koji ostanu na pokožici karakteristični samo za grožđe koje je ubrano iz tog vinograda.

Evo kako naš sagovornik iz vinarije Bikicki posmatra razlike između organskih i tradicionalnih vina:

„Lično mislim da se neuporedivo veća razlika stvara tokom rada u podrumu, prilikom prerade i odležavanja vina, tj. šta se tim prilikama (ne)koristi. Prskano ili neprskano grožđe ima skoro isti ukus, tako da tu nema velike razlike.“

Ako odlučite da degustirate organsko vino, možda i nećete osetiti značajnu razliku u odnosu na vino koje obično pijete, a koje je nastalo konvencionalnom proizvodnjom. Međutim, organska vina nose sa sobom sve osobenosti godine kada su, i teroara na kojem su, proizvedene. I to je ono što ih čini tako jedinstvenim. Naravno, ako zanemarimo i ostale benefite koji se tiču zdravlja i životne sredine.

Zaključak

Iskustva vinara sa kojima smo bili u kontaktu nam govore da održavanje organskih i biodinamičkih vinograda može biti težak posao. Ipak, ako razmišljamo na duže staze, organska proizvodnja vina ima brojne benefite. Kao što smo već pomenuli, sredstva kao što su pesticidi i herbicidi nisu dozvoljena, ali to je ono što zemljište čini dugovečnijim. Takođe, postoje šanse da čak i oni koji se ne bave vinogradarstvom, a koji imaju svoje zemljište pored organskih vinarija, postepeno počnu da smanjuju upotrebu hemijskih preparata, kako ne bi napravili štetu susednom vinogradu. Verujemo da se ovaj trend može proširiti i na ostale, pa da će u budućnosti veći broj poljoprivrednika birati upravo organsku proizvodnju. 

Ako ste među onima koje ne proizvode vina već uživaju u ispijanju istih, znajte da imate slobodu izbora. Ukoliko do sada niste probali organska vina, možda je sada vreme da to uradite. Evo ideje: nabavite flašu tradicionalnog i flašu organskog vina, pa uporedite arome i ukuse sami. Tako ćete zakoračiti u svet dosad nepoznatih ukusa – ukusa organskih vina.

Tagovi: Wine

Komentari

Facebook

DISQUS