Potpiši peticiju! Za zaštićena područja i naseljena mesta bez kvadova i motora!
Ћир
Novosti

Šta treba znati o krpeljima i kako se zaštititi

Komunalne službe ne odlaze u prirodu, molimo vas da vaše smeće ponesete sa sobom. Čuvamo i volimo našu zemlju! Saznaj više.

Piknik u parku, šetnja po prirodi ili odlazak na pecanje. To su samo neke od aktivnosti kojima se radujemo sa dolaskom toplijih dana. Ipak, upravo su to momenti kada bi trebalo da obratimo pažnju na sitne životinje koje vrebaju u travi - krpelje. Da ne bismo dozvolili da nam ujed ovog parazita upropasti užitak, u ovom tekstu ćemo se osvrnuti na to kako se zaštititi od krpelja, kao i šta bi trebalo uraditi pre i nakon odlaska u prirodu.

Gde se nalaze krpelji i koji su simptomi ujeda?

Krpelj je parazit koji se uglavnom nalazi u travnatim i žbunastim sredinama, naročito tamo gde je trava visoka. Takođe, krpelja ima i na terenima sa velikim brojem drveća. Budući da je parazit, krpelj traži svog domaćina. Obično ujedaju meke delove kože, a osim čoveka, krpelj se može zakačiti i za kućne ljubimce kada ih izvodite u šetnju. 

Važno je napomenuti, kako ističe Pavle Krnjaić, veterinar ustanove NS Lek Vet, da krpelja ima tokom cele godine. Upravo zbog toga, zaštita od krpelja je neophodna uvek, bez obzira na doba godine, što je dobro imati na umu kada planirate boravak u prirodi. 

Simptomi ujeda su crvenilo, koje može biti veličine pet centimetara ili više, kao i povišena temperatura ili osip. Ponekad se javlja i svrab. 

Pošto je ujed krpelja uglavnom uvek bezbolan, bitno je pregledati se nakon boravka u prirodi, kako biste utvrdili da li vas je krpelj napao. 

Krpelji na Fruškoj gori

Ako često provodite svoje slobodno vreme na Fruškoj gori, korisno je da znate u kojim delovima ove planine ima krpelja. 

Kako objašnjava Pavle Banović, asist. dr med. u Pasterovom zavodu Novi Sad, kada se u ambulantu javi pacijent radi uklanjanja ili analize krpelja, može se odrediti lokalitet verovatnog napada krpelja (infestacije). Ta informacija se dobija kombinovanjem podataka od pacijenta (gde se kretao u proteklim danima) i podataka dobijenim analizom krpelja (koliko se dugo krpelj hranio na pacijentu). 

“U skladu s time, podaci sa kojima raspolažemo ne mogu uputiti na kojim delovima Fruške gore ima najviše krpelja, ali mogu dati informaciju o tome na kojim delovima Fruške gore se dešava najviše infestacija naših pacijenata (uglavnom rezidenti Južnobačkog okruga).”

Pitali smo našeg sagovornika koja su to mesta na Fruškoj gori i u njenoj okolini, pa evo prvih deset lokaliteta na kojima je tokom prošle godine prijavljena infestacija, poređano po učestalosti:

  • Sremska Kamenica 
  • Popovica
  • Ledinci
  • Stražilovo
  • Sremski Karlovci
  • Bocke
  • Iriški venac
  • Banoštor
  • Banstol
  • Andrevlje

Ono što je bitno spomenuti je da na području Fruške gore ima krpelja koji prenose lajmsku boreliozu. 

“Osim toga, u krpeljima sa Fruške gore otkrili smo niz mikroorganizama koji mogu potencijalno izazvati bolest kod čoveka, zbog čega preporučujemo da se svako javi u Pasterov zavod ukoliko primeti krpelja na sebi ili misli da ima neko oboljenje prenosivo krpeljima”, dodaje Pavle Banović.

Generalni saveti za boravak u prirodi

Samo zato što krpelja ima u prirodi ne znači da treba odustati od šetnje po Fruškoj gori ili odlaska na kampovanje. Umesto toga, bolje je informisati se o tome kako se ponašati u prirodi i kakvu garderobu nositi kako biste izbegli krpelje. 

Kako biste se sledeći put bolje spremili za prirodu, evo nekih korisnih saveta za izbegavanje krpelja, koji se navode na sajtu Doma zdravlja Novi Sad, kao i na sajtu Pasterovog zavoda:

  • Treba izbegavati boravak na prostoru sa nepokošenom travom, pogotovo ako se radi o terenu koji je rub neke šume. 
  • Ukoliko planirate da u prirodi provedete više sati ili ceo dan, preporučuje se da se pregledate na svakih nekoliko sati.
  • Možete koristiti sredstva za odbijanje insekata (repelenti), tako što ćete ih naprskati na kožu. Iz Pasterovog zavoda ističu da repelente ne smete koristiti kod dece mlađe od 6 meseci. 
  • Bitno je i šta ćete nositi od garderobe, pa tako stručnjaci predlažu odeću sa dugim rukavima i dugim nogavicama. Da biste se još bolje zaštitili, nogavice uvucite u čarape, a dobro je na nogama imati dublje čizme. 
  • Za ljubitelje kampovanja, preporuka stručnjaka je da odeću i opremu za kampovanje tretirate pomoću 0,5% permetrina. Taj efekat će ostati i nakon nekoliko pranja.
  • Ako vodite svog kućnog ljubimca u prirodu, Pavle Krnjaić preporučuje da nabavite zaštitu od krpelja za svog ljubimca, kao što su ogrlice, spot on rastvori za lokalno nakapavanje, preparati u vidu poslastice koje pas pojede i druga sredstva. Ipak, pošto ti preparati ne pružaju sto odsto zaštite, uvek je potrebno pregledati psa nakon povratka kući. 

Dodatni savet u vezi sa odabirom repelenata. Naš sagovornik iz Pasterovog zavoda kaže da se repelenti na prirodnoj bazi (uglavnom eterična ulja) ne preporučuju zbog kratkog dejstva i davanja lažnog osećaja sigurnosti. Problem je u tome što, kada ulje ispari sa kože, protektivni efekat se gubi. Kada je reč o repelentima koji se nalaze u prodaji, treba birati one na polu-sintetskoj bazi, jer su efikasniji i dugotrajniji. Prilikom kupovine, obratite pažnju na specifikaciju, dužinu dejstva i uputstvo za upotrebu.

Nakon boravka u prirodi 

Kao što je važno preduzeti određene mere pre nego što odete u prirodu, postoji nešto što treba uraditi i kada se vratite kući. Evo šta savetuju iz Pasterovog zavoda i Doma zdravlja Novi Sad:

  • Odeća i oprema. Pošto se krpelji mogu uneti i preko garderobe, najbolje je pažljivo pregledati odeću koju ste nosili u prirodi. Ako imate mašinu za sušenje veša, ubacite tu odeću i uključite program koji traje 10 ili 15 minuta, a može i duže, ukoliko vam je odeća bila vlažna. Osim odeće, proverite i rančeve ili drugu opremu koju ste koristili u prirodi.
  • Kućni ljubimac. Ako se vašim avanturama u prirodi pridružio i kućni ljubimac, ne zaboravite da i njega pregledate kada se vratite kući.
  • Tuširanje. Kada dođete kući, bitno je istuširati se odmah, iz više razloga. Ako se krpelj nalazi na koži, a nije pričvršćen, vodom ga možete oterati. Takođe, obavezno se samopregledajte tokom tuširanja, a stručnjaci ističu da posebno obratite pažnju na region pazuha, uho i region oko uha, pupak i struk, zadnju stranu kolena i prepone

Šta ako primetite ujed krpelja?

Iz Doma zdravlja Novi Sad napominju da ne bi trebalo da krpelja vadite sami. Umesto toga, najbolje da odete u najbliži Dom zdravlja ili u Ambulantu za lajm boreliozu Pasterovog zavoda, kako bi vam stručno lice izvadilo krpelja.

Nakon toga, u narednih mesec dana bi trebalo da pratite stanje, u slučaju da se pojavi crvenilo na koži, ili ako osetite povišenu telesnu temperaturu, umor, iscrpljenost, glavobolju ili bolove u mišićima i zglobovima. Nemojte ignorisati ove probleme već se javite svom lekaru ako do toga dođe.

Dobra vest je da ne prenose svi krpelji neku bolest. Međutim, pošto ima onih vrsta koje sa sobom nose bakteriju, važno je da brzo odreagujete ako primetite krpelja na koži i da posetite lekara. 

Ukoliko imate bilo kakve nedoumice ili pitanja, najbolje da posetite Pasterov zavod, koji se nalazi u ulici Hajduk Veljkova 1, Novi Sad. Osim toga, možete kontaktirati sa njima i dobiti više informacija, a broj telefona je 021/420 528. Ovaj zavod vrši monitoring na teritoriji Srbije, kako bi zaštitili stanovništvo od bolesti koje krpelji prenose. Više detalja možete naći na ovom linku.

Kada je reč o psima kao kućnim ljubimcima, takođe je bitno da pregledate psa i što pre uklonite krpelja. Kako Pavle Krnjaić objašnjava, za određene bolesti potrebno je određeno vreme da se prenesu. On dalje ističe da je kod pasa najveći problem piroplazma (babezija), akutna bolest koja se javlja od 2-7 dana od ujeda krpelja i za nju je potrebno obično oko 24h da se prenese.

Tagovi: Insekti

Komentari

Facebook

DISQUS