Komunalne službe ne odlaze u prirodu, molimo vas da vaše smeće ponesete sa sobom. Čuvamo i volimo našu zemlju! Saznaj više.

Bermet ili „Piće bogova sa Fruške gore”, kako ga još zovu, sve je, samo ne nešto uobičajeno. Prate ga razne priče i legende, od toga kako je bio omiljeno piće na Bečkom dvoru, kako je često korišćen kao adut u pregovorima, pa sve do njegovog izvlačenja iz olupine Titanika.

U pitanju je desertno, aromatizovano crveno vino sa 15 do 18 procenata alkohola. Naziv aromatizovano vezuje se za preko 20 začinskih trava koje se dodaju u toku proizvodnje i koje mu daju tu specifičnu aromu. 

Pored crvenog, neki proizvođači nude i beli bermet. Prave ga od belog vina, čija procedura za proizvodnju je slična kao i kod crvenog. Kao aperitiv se služi hladan, a uz desert na sobnoj temperaturi. 

Legenda kaže da se tokom Austrougarske vladavine rečna luka nalazila u Karlovcima. Odatle se i vino, pored druge robe, vozilo za Beč. Kada je probala bermet, Marija Terezija se odmah krenula raspitivati odakle stiže to neobično piće. Kada su joj rekli da je vino proizvedeno u maloj regiji oko Karlovaca, iz kojeg muškarce stalno regrutuju u ratove, carica je fruškogorske muškarce odmah oslobodila od ratovanja, ostvaljajući im prostor da se neometano bave proizvodnjom vina.

Istaknuti srpski pesnik, istoričar i prosvetitelj  Zaharije (Stefanović) Orfelin značajan deo svog života proveo je u Sremskim Karlovcima, gde je neposredno imao priliku da se upozna sa lokalnim vinima. Poučen tim iskustvom, 1783. godine u Beču je objavio knjigu „Iskusni podrumar“, gde je pisao o recepturi bermeta, o specifičnom mirisu i ukusu koj mu daju lekovite trave, ali i o tome kako svaka porodica imala svoju „malu tajnu“ kako ga pravi.

Poseban šmek celoj priči o bermetu daje jedan marketinški trik za kojim su posegnuli karlovački vinari. Naime, oni bi našim studentima platili da se lepo obuku i odu na ručak u neki od najluksuznijih bečkih restorana. Tokom klope, oni bi konobara pitali da li u ponudi imaju karlovački bermet. Posle par tako ponovljenih zahteva, gazde kafana bi zaključile da se radi o popularnom vinu, koje obavezno moraju da nabave. Tako su krenule porudžbine bermeta adresirane na Sremske Karlovce.

Postoji izreka koja kaže: „Vinu je klima - sudbina, loza - majka, a zemlja - otac”. Bermet ne čine samo veština i tajni recept. Bermet, onaj pravi, ima svoju specifičnu priču. Sve to zajedno mu daje kvalitet koji ljubitelji vina traže i znaju da prepoznaju. 

Kako ova priča o bermetu ne bi ostalo samo na slovu, preporučujemo vam da skoknete do Sremskih Karlovaca i posetite vinariju Benišek-Veselinović. Pored raznih drugih vrsta vina, kod njih možete da uživate i u bermetu, napitku koji je zaludeo evropske dvorove.

Mesto: Sremski Karlovci