Komunalne službe ne odlaze u prirodu, molimo vas da vaše smeće ponesete sa sobom. Čuvamo i volimo našu zemlju! Saznaj više.

Stanovnik Fruške gore je i jazavac (lat. Meles meles), vrsta iz porodice kuna, pripada većim evropskim zverima. Skoro da uopšte nije štetan, ali i pored toga je progonjen kao vuk ili lisica. Jazavac preferira da živi sam, kloni se ljudi i životinja. Trom je i lenj.

Zdepaste građe, čvrsto i snažno telo, debeo okrugli vrat sa dugačkom glavom na kojoj je njuška zašiljena, male oči, a isto tako sitne uši, tabani su mu goli i ima snažne kandže na prednjim nogama, rep mu je kratak i dlakav. Jazavac narasta i do 75 cm u dužinu, pri tome treba uzeti u obzir još i rep dužine 18 cm, koji dostiže visinu otprilike od 30 cm. Stariji muški primerci teški su u jesen čak do 20 kg. Jazavci imaju prilično oštro, dugačko, gotovo čekinjasto sjajno krzno koje pokriva čitavo telo, pa i uši.

Jazavac se kreće polako i tromo, a njegov hod daje utisak premora i trapavosti. Ni prilikom trčanja se ne kreće brzo. Svaštojed je, hrani se svim i svačim – od glista, preko plodova, korenja biljaka, pa do manjih sisara, jaja ptica. Aktivan je noću. Živi u rupama (jazbinama) koje kopa snažnim kandžama. Istu jazbinu često koristi više generacija. Uvek postoji više hodnika, više ulaza/izlaza, glavna prostorija i vrlo je čista! Tokom jeseni nagomilava salo, a zimu, uglavnom, prespava. Proizvode zvuke koji podsećaju na roktanje svinje.

Neprijatelj broj jedan mu je čovek. Pored lova, stradaju i na putevima. Od krzna se, kažu, prave odlične slikarske četke, a salo je narodni lek protiv reume. Preporučuju salo i za mazanje obuće. Meso je jestivo, ali se retko koristi, pogotovo kako se zna da su često zaraženi trihinelom.

Srećom po jazavce, u Vojvodini je lov na njih trajno zabranjen.

Tagovi: Sisari