Komunalne službe ne odlaze u prirodu, molimo vas da vaše smeće ponesete sa sobom. Čuvamo i volimo našu zemlju! Saznaj više.

Labudovi koje srećemo na jezerima Fruške gore predstavnici su vrste crvenokljunih labudova, lat. Cygnus olor. Kao i ostali labudovi pripadaju porodici plovuša, lat. Anatidae, u koju još spadaju i guske i patke.

Crvenokljuni labudovi su belog perja sa narandžasto-crvenim kljunom i crnom kvrgom iznad njega. Ubrajaju se među najteže ptice letačice, mužjaci dostižu težinu oko 12 kg. Od ostalih labudova se još razlikuju i po velikoj savitljivosti vrata. Odrasli primerci su dugački između 125–170 cm, sa rasponom krila od 200–240 cm. Mogu biti visoki i preko 120 cm kada su na tlu. Noge su im kratke, snažne i imaju razvijene plivaće kožice. Zbog položaja nogu, koje su prilagođene plivanju, hodaju gegajući se levo-desno i deluju prilično nespretno. Aktivni su danju i većinu vremena provode u vodi. Hrane se vodenim biljkama, ribom, žabama, insektima koji žive u blizini voda.

Od neprijatelja se uglavnom brane krilima, kojima mogu da zadaju veoma jak udarac. Zimi se okupljaju u jata, dok su tokom leta u jatima samo labudovi koji se ne gnezde. Mužjak je malo krupniji od ženke, a polovi se ne razlikuju ni bojom ni oblikom. Labudovi su monogamni, žive u parovima dugi niz godina i veoma su pažljivi partneri. Polnu zrelost dostižu sa tri godine. U periodu gnežđenja, u martu ili aprilu, labudovi uspostavljaju i brane svoju teritoriju.

Gnezdo grade na skrovitom mestu na obali, u blizini vode od vodenog bilja, trske, granja, a oblaže ga mekim biljem i paperjem. Ženka snese pet do osam bledozelenih jaja u razmaku od 48 časova. Na jajima leži samo ženka, pet do šest nedelja, nakon čega se izležu labudići. Labudići su neugledni, sivo-smeđe boje. Tokom prve zime i proleća, oni dobijaju sve više belog perja i počinju da liče na svoje roditelje. Potpuno belo perje dobijaju posle druge godine.

Oba roditelja zajedno brinu o labudićima. Prvih desetak dana starosti labudići se „voze” na leđima ženke, a počinju da lete posle tri do četiri meseca. Sa roditeljima ostaju do godinu dana, do sledeće sezone parenja, kada se osamostaljuju. U divljini labudovi žive oko 20 godina, a u regulisanim uslovima i do 50. Labudovi spadaju u ugrožene vrste ptica. Sve vrste labudova koje žive u Srbiji su strogo zaštićene životinjske vrste.

Tagovi: Ptice