Komunalne službe ne odlaze u prirodu, molimo vas da vaše smeće ponesete sa sobom. Čuvamo i volimo našu zemlju! Saznaj više.

Boško Palkovljević je jedan od likova koji je ušao u legendu zbog svoje hrabrosti i stavova koje branio sve do smrti. Svojim primerom nam je dokazao da herojstvo ne poznaje godine, ali i da često dolazi sa velikom cenom. Poginuo je na Fruškoj gori, u okolini sela Mala Remeta. Imao je samo 21 godinu.

Rođen je 14. decembra 1920. godine, u selu Manđelos kod Sremske Mitrovice. Nakon što je u rodnom mestu završio osnovnu školu, zaputio se u Novi Sad i upisao u novoosnovanu Državnu srednju tehničku školu, mašinski odsek.

Ubrzo se priključio SKOJ-u i 1940. godine postaje jedan od njegovih školskih rukovodilaca. Sa ove pozicija je krenuo da širi uticaj, bori se za prava učenika i bolji odnos nastavnika prema njima.

Nedugo zatim Drugi svetski rat je zahvatio i Jugoslaviju. Ovde kreće Pinkijeva narodno-oslobodilačka priča, koju su pratile mnogo spektakularne akcije.

Jedna koja se posebno izdvaja, bila je dizanje železničkog mosta na reci Bosut. 

Pinki i njegovi drugovi Petar Bibić i Petar Jurković, 13. februara 1942. godine preobučeni u uniforme Hrvatskog domobranstva došli su do mosta na Bosutu, koji je povezivao železničku prugu između Sremske Mitrovice i Sremske Rače. Kada su prišli mostu, Pinki se obratio stražaru i zamolio ga da mu zapali cigaretu.

Pošto je pred sobom video trojicu domobrana, stražar ih je pozvao da uđu u baraku, da se ugreju. Čim je ušao, Pinki je odmah ubio stražare. Tada je zajedno sa drugovima minirao most i krenuo u smeru Morovića. Desetak minuta čula se jaka eksplozija, što je bio znak da je akcija uspešno izvedena.

10. juna 1942. godine, na putu između Rume i Velikih Radinaca, zadržao se u selu Mala Remeta koje će postati poprište njegove poslednje bitke.

Legenda kaže da su Nemci krenuli da osvoje selo, da je narod krenuo da beži, a da je Pinki, u nameri da omogući meštanima da se izvuku, otvorio vatru iz svog mitraljeza. Tačne okolnosti možda nisu bile baš takve, ali je nesumnjivo ostao sam naspram jedne jedinice Vermahta. Pokosio ga je mitraljeski rafal kada je pokušao da se prebaci preko čistine.

25. oktobra 1943. godine proglašen je za narodnog heroja zajedno sa Sonjom Marinković, Radivojem Ćirpanovim i drugima.

Kada se rat završio njegovi posmrtni ostaci su preneti na Spomen-groblje u Sremskoj Mitrovici, gde su tada sahranjeni i Janko Čmelik, Pajo Bajić i Stanko Paunović Veljko, dok se pokraj Male Remete nalazi spomen obeležje Pinkijev grob. 

Saobraćajna škola u Novom Sadu, te osnovne škole u Batajnici, Staroj Pazovi i Sremskoj Mitrovici nose njegovo ime. Kasarna u Sremskoj Mitrovici takođe. Naravno, i Kulturno-sportski centar u Zemunu, poznatiji kao Hala Pinki.

Mesto: Sremska Mitrovica